Ne postoji prirodna manifestacija koje je gora od zemljotresa. Tajfuni, vulkani, odroni-sve je ovo daleko manje opasnije od zemljotresa. Zemljotres može u samo nekoliko sekundi da ubije hiljade i hiljade ljudi i da uništi sve što je stvoreno što se tiče ljudskih građevina.

Zemljotres je rezultat naprezanja zemljine kore. Pritisak među kamenjem raste suviše brzo; slabiji delovi se lome drugi slojevi propadaju u novonastalu šupljinu, to predstavlja dalju lomljavu i premeštanja. Ti talasi pokreta se preko kamenja prenose na površinu gde dobijamo drhtave vibracije što je karakteristično za zemljotrese.

Obično pre svakog zemljotresa se čuje mrmljajući zvuk kao neki voz ili zvuk groma koji je negde daleko. U velikim zemljotresima celo tlo se pomera kao jedno i onda ne postoji građevina koja može da preživi ovaj šok. Pomeranja tla mogu biti horizontalna i vertikalna ili čak i u isto vreme i horizontalna i vertikalna.

Zemljotresi se često dešavaju ispod mora i prouzrokuju velike talase koji znaju da naprave štetu isto kao i zemljotres. Ovi talasi mogu da budu ogromne visine. Na primer u Senriku, Japan 1896. god. talas je bio skoro oko 30 metara i putovao je čak oko 12,000 km-a od epicentra. U Japanu je recimo oko 1500 potresa godišnje što znači skoro 4 puta na dan.

Uglavnom ti zemljotresi nisu opasni ali Kyoto, bivši glavni grad Japana je za 1,000 godina imao 1318 potresa od kojih je 194 bilo jakih i 34 jačine totalnog uništenja. U Italiji je zabeleženo oko 300 potresa u tri godine. Stari grad Gvatemala u Južnoj Americi, je uništen sedam puta u istoriji… Neki istraživači koji se bave proučavanjem potresa kažu da je najviše zemljotresa zimi.