Inspektor Sid iz Londona je dobio hitan poziv 1951. god. iz jedne kuće.

Inspektor je očekivao da je to samo još jedan poziv u nizu od mladog Cecil-a, deteta koje redovno izmišlja priče o duhovima. Kada je upoznao celu familiju od Cecil-a inspektor je promenio mišljenje. Oni su svi bili ekstremno uplašeni.Familija mu je rekla da je kuća bila napadnuta od jakog treptajućeg svetla uz ogromnu buku, lomljavu i zapomaganje.

Policija je tu noć ostala u kući ali ništa se nije desilo.Sledeće noći famija od Cecil-a je ponovo pozvala telefonom policiju. Ovog puta je policija došla sa pojačanjem od čak 8 ljudi i prvi put su čuli i oni te zvukove. Pored zvukova, jedna korpa je bačena skroz niz hodnik, čaše su se pomerale kako su one htele, slike su padale sa zida, svetla palila i gasila, čudni koraci su se čuli svuda-naročito uz stepenice.

Nakon toga došao je došao sveštenik da proba da izvrši egzorcizam ali čudne stvari su nastavile da se dešavaju. Pojavljivali su se misteriozni otisci stopala, radio se uključivao sam po sebi, čaršavi su leteli iznad kreveta i čudni zvuci nisu prestajali da se javljaju. Familija od Cecil-a je tako živela jedno vreme dok slučajno nisu uspeli da reše stvar sami.

Jednog jutra dok su silazili stepenicama do kuhinje radi doručka primetili da su zidovi na stepenicama sve išarani. Više nisu mogli izdržati i uskoro su se odselili.Interesantno je da kada su došli novi stanari u kući duhovi i čudna dešavanja se više nisu ponovili. Verovatno su samo hteli iz nekog razloga da se reše familije od Cecil-a i kada su to uspele, te sile su našle konačni mir.