1965.god Piter i Irena su se našli blizu Tertogensbosch-a u Holandiji.

Jednog dana Piter je bio na obali sa svojim petogodišnjim sinom koji se zvao Willem. Willem je slučajno pao u vodu. Irena je vrištala ali tamo nikoga nije bilo da spase dečaka.Neki radnici koji su bili daleko su čuli njen plač i vrisak ali nikako nisu mogli da spasu dečaka od davljenja jer su bili daleko.

Ali odjednom se pojavio čovek sa tamnom kosom koji je stojao na ivici od vode. U sekundi je bio u vodi, našao dečaka i nosio ga u svojim rukama.Irena ga je gledala od kada se prvi put pojavio ali Irena nije videla zasigurno da je čovek skočio u vodu. U tom trenutku nije ni mislila o tome zato što je bila presrećna što joj je sin spašen od davljenja.

Ona je trčala za strancem da mu se zahvali ali je čovek već bio na putu ka jednoj od bližih kuća.Konačno su stigli i radnici i pitali Irenu zašto gleda u tu kuću. Ona je objasnila o čemu se radi i radnici su se odjednom ućutali i ništa više nisu pitali o nesreći.

Sledećeg dana Piter je pokušao da nađe spasioca od svog sina da bih mu se mogao zahvaliti. Nakon nekoliko sati traženja i postavljanja pitanja, on je otkrio da je čovek koji im je spasao sina bio veoma poznat u ovom kraju.

On se zvao Johan Udink, radnik na dokovima koji se udavio na tom istom mestu – pre 10 godina.