Afričku umetnost zbog njene tehnike, stila i njenog korišćenja koji prolazi kroz istoriju Afrike nije moguće klasifikovati.

“Primitivna umetnost” nije definicija umetnosti jer ako se ograničimo na postojanje samo jedne kulture i jednog stila naićićemo na problem kada trebamo druge modele definisati.

Na primer, Sudan je kuća stilske štednje, simbolika vitalnosti Dogona. Oblast Gvineje je deo koji se predstavlja kroz slavu prošlosti i predstavlja bogat rad umetnosti, i stila i na taj način predstavlja elemente izuzetnosti: Yoruba, Ashanti, Baule i Agni ljudi. Velka raznolikost se našla u Kongu i teritoriji koja je okružuje i ona obuhvata monumentalnu umetnost Bamileke, magične skulpture Fang, aristokratska dela Bakuba, i klasična Baluba.

Afrička umetnost koristi sve raspoložive materijale sa kojima se pokazuje tehnička mogućnosti umetnika.

U različitim mestima zapadne Afrike i Kongo basena skulpture su rađene i od mekog kamenja. Slonovača je svuda u potražnji i njena komercijalna vrednost je čini dragocenom. Keramičke statue su veoma retke ali ponekada kada se pronađu pokazuju kvalitet velikog dela. Evropske studije 1871.god. su našle da su neke od skulptura u Africi zaista fenomenalne.

Više pažnje toj kulturi posvećeno je tek kasnije. Posle 1918.god. zanimanje za kulturu Afrike je počelo da se širi. Afrička umetnost je raznovrsna, bogata i još uvek neistražena u potpunosti jer se često otkrivaju nova arheološka nalazišta gde se čak pronalaze i izgubljene civilizacije a sa tim dolazi i njihova umetnost o kojoj će se tek čuti.